Dugo se mislilo da je jedna od najvažnijih stvari koje čoveka razlikuju od životinja njegova sposobnost empatije.
Ipak, naučna istraživanja pokazuju da ova tvrdnja nije u potpunosti tačna. Pre izvesnog vremena objavili smo snimak nastao u Indiji koji prikazuje majmuna kako pomaže svom prijatelju kojeg je udarila struja.
Na internetu se pojavio veliki broj sličnih snimaka: mačke koja odbija da se pomeri od drugog pripadnika svoje vrste dok ovaj umire, psa koji deluje potreseno dok posmatra telo psa kojeg je udario automobil i njuškom pokušava da pomeri njegovo telo s puta…
Kako ističe dr Frans de Val s Univerziteta „Emori“, životinjska empatija je potcenjena.
„Sve je više dokaza, uglavnom u slučaju sisara, ali i kod ptica, da su životinje osetljive kada je reč o emocijama trudih i da reaguju da nevolju drugih tako što pokušavaju da ‘poprave’ situaciju ili ih spasu“, smatra De Val. „Sprovedeni su i eksperimenti koji su to pokazali, pa bi ovakve snimke trebalo ozbiljno shvatiti, kao ilustracije ove sklonosti.“
Recimo, u naučnom časopisu Science objavljeni su rezultati istraživanja čiji je zaključak da ponašanje prerijske voluharice može biti motivisano saosećanjem. U ovoj studiji je navedeno da su za potrebe jednog eksperimenta voluharice podeljene u dve grupe. Jedna je bila podvrgnuta elektrošokovima, a druga ne. Kada su se ponovo našli na okupu, voluharice koje nisu dobile elektrošokove lizale su one koje su pretrpele stres.
Kada je reč o neobičnom snimku majmuna, De Val ističe da je ovakvo ponašanje mnogo kompleksnije i da je tokom svoje duge karijere video svega nekoliko slučajeva takvog ponašanja životinja. Zabeleženo je, naime, tek nekoliko puta da šimpanze tako reaguju na iznenadnu smrt drugog stvorenja: vuku i udaraju telo kao da pokušavaju da ga ožive. Većina šimpanzi u tišini zuri u telo uginulog pripadnika svoje vrste.
nationalgeographic.rs